Isti je problem i na windowsima (cak i gori). No tam proizvodjaci softvera to jednostavno rjesavaju na nacin da sa svojim softverom distribuiraju i libove koji im trebaju. Zar se nikad nisi zapitao kako to da je Nero velik preko 1 GiB, a ima sve iste funkcije kao i K3B od 20-tak MiB? Isto vrijedi i za ostali softver.glaskoncILLa je napisao/la:sto se tice tehnickih prepreka, postoji ih preko nekoliko.
naime, prvo treba naci ljudi koji ce kompajlirati nove verzije aplikacija za backportse, vecina njih vise voli raditi na daljnjem razvoju i debugiranju, a ako je to neka aplikacija sa hrpom depova na libove koji ne postoje u trenutnom stableu, stvari se dodatno kompliciraju.
Nedavno smo razvijali neku aplikaciju na linuxu. Svaki od developera je imao drugu verziju linuxa - jedan Ubuntu Jaunty, drugi Fedoru 14, treci Ubuntu Karmic, a ja Arch sa zadnjim updateovima. Naravno da binary iskompajliran na jednom racunalu nije radio na drugom, iako su procesori bili iste arhitekture. Kaj je najgore, cak ni postupak kompilacije nije bil isti - imena libraryja su se mijenjala medju verzijama. Tada smo se odlucili koristiti jednu verziju libraryja i odlucili ju distribuirati sa programom. Nakon toga je program radio na svim distribucijama linuxa, neovisno o verziji kernela ili imenu ili verziji distribucije. Cijena je bila ta da je programcic ciji je binary velik cca 1 MiB sa svim .so-ovima narasao na preko pola gigabajta. Dakle, samo 500 puta uvecanje
