Linux za Sve forum

Relativno sam nov u Linux vodama, i par puta sam se susreo sa programima koje sam odlucio sam iskompajlirati ili zbog prastare verzije u repozitorijima, ili jer ga nije bilo u repozitorijima.

Iskustvo je bilo dosta neugodno (zanemarimo sam problem skidanja svih potrebnih libova) i program je bio dosta nestabilan. Onda se jos javio i problem kako uninstallirati program kompajliran iz source-a.

Usprkos mojim losim iskustvima, po forumima sam se susretao sa raznim pozitivnim preporukama vezanim za kompajliranje iz source-a. Da je to dobro, jer je onda program maximalno prilagodjen racunal na kojemu se iskompajlirao.

Sad me zanima sta je od toga istina, a sto mit? Kakve prednosti cu ja imati ako npr. istu verziju Amaroka koji je u repozitorijima, iskompajliram iz source-a?


Pozdrav

U pravilu je urednije sve instalirati iz repozitorija ili paketa (deb, rpm) jer ručna instalacija (kompajliranje) uglavnom ne ostavlja evidenciju gdje i što se promijenilo (iako mnoge make datoteke imaju upustva za 'clean' ili 'uninstall').

Idealno bi bilo napraviti paket (deb ili rpm, ovisno o distri) iz sourcea i onda paket instalirati, ali to rijetko tko radi jer iziskuje mnogo posla (iako ima programa koji to rade automatski CheckInstall - ali se ti paketi ne mogu usporediti s paketima kod kojih je spec ručno napisan).

Što se tiče da kompajliranje daje optimiziranije aplikacije, tu ne bih znao nešto konkretno i pametno reći (po meni je i taj pad performansi zanimariv u usporedbi s komforom i vremenom koje se dobije korištenjem repozitorija i paketa - pogotovo ako trebaš kompajlirat FF, KDE ili OO.o).

Ako nisi "nadobudan" mislim da ti je puno jednostavnije čekat da nova verzija dođe u repozitorije,