Ubuntu GNOME možda ne doživi sljedeće LTS izdanje
Popularna Linux distribucija Ubuntu slavu je stekla koristeći upravo GNOME radno okruženje koje su, iz verzije u verziju, prilagođavali i činili ga pristupačnijem prosječnom korisniku računala. Nakon odluke Canonicala, tvrtke koja stoji iza Ubuntu distribucije, da glavno radno okruženje bude Unity, proizvod iz vlastite radionice, GNOME je ubrzo prešao u drugi plan. Danas mu sudbina visi na koncu, barem kad je Ubuntu u pitanju.
Ubuntu koji se isporučuje s GNOME 3 Shell radnim okruženjem ima velikih problema oko ljudskih resursa, zapravo toliko velikih da je sljedeće dugoročno, odnosno LTS (Long Term Support), izdanje pod velikim upitnikom. Radi se o verziji 14.04 LTS koje bi svjetlo dana trebalo ugledati na proljeće sljedeće godine, piše portal Phoronix.
Još u listopadu objavljen je poziv za pomoć timu koji radi na ovoj verziji Ubuntua, a reakcije su bili jako dobre i javio se priličan broj ljudi koji preferira GNOME izdanje naspram Unityja. Međutim, iako se javilo mnogo ljudi, vrlo malen broj je zapravo nešto i učinio po tom pitanju, stoga problem i dalje stoji.
Jedan od aktivnih članova Ubuntu GNOME tima, Ali Linx, oglasio se na mailing listi i zatražio hitnu potrebu za dodatnim ljudstvom. Linx kaže da trenutno svega par ljudi radi na projektu i ako se stvari ubrzo ne promijene, planovi za objavu narednog LTS izdanja Ubuntua, morat će biti otkazani.
Znači li ovo kraj za Ubuntu i GNOME simbiozu? Tehnički ne, jer uvijek možete na obični Ubuntu naknadno instalirati GNOME pakete te dodati potrebne repozitorije, ali pitanje je žele li se prosječni korisnici zamarati s time.
U svakom slučaju, vremena još ima i ništa nije definitivno odlučeno. Ako imate znanja i nešto viška vremena, pozivamo vas da se priključite Ubuntu GNOME timu i pomognete im osigurati objavu sljedećeg LTS izdanja predviđenog za travanj 2014. godine.
:/ nadam se da ce se odrzati na povrisni
Unity je sporo, neupotrebljivo i ogavno graficko okruznje
ako se netko nasao uvredjen jer mu je Unity super, ovim putem se i ispricavam
GNOME koristim od njegovih beta verzija i umjesto da su ga pravili jos brzim, boljim, a opet “ISTIM”, oni naprave katastrofu
kazu mi ljudi stavi si Mate, necu, spor je i kicav i nije to to
kako ekipa ne kuzi, ne samo ja, nego ljudi vole GNOME bas zato sto je takav kakav je, kad naucis na njega sve drugo ti je sporo i neupotrebljivo
Unity su mogli izbaciti kao drugi proizvod, ali ne kao GNOME 3, osim toga, zasto trositi resurse na Unity kada GNOME sa bilo kakvim CUBE efektima izgleda fantasticno (ako netko vec zeli SF)
da sam htio da mi stroj koristi 1/3 resursa za neupotrebljivi GUI installirao bi Windowse damn!
Otkada je došao GNOME 3, prešao sam na Mate i super je, odlična zamjena/alternativa GNOME 2 sučelju, nisam primjetio ništa sporiji ili brži rad, radi baš kako treba, nije mi previše “kičav” kao GNOME 3 ili Unity nego onako lijepo GNOME 2 jednostavan.
jedno pitanje.. a to je koje je najbrze okruzenje ubuntu-a , a drugo moze li se kod tog okruzenja namestiti da ima laucher(ta traka sa starne gde stoje ikonice) kao kod unity-a ?
1. Lubuntu (LXDE) i Xubuntu (Xfce)
2. Može.
Openbox (WM) je brz i lagan, a wbar može da se postavi bilo gdje.
Svako okruženje (od popularnih) će ti raditi identično brzo ukoliko ti je hardver ok. Ljudi kažu da LXDE leti na računaru, pa ja nevidim nikakvu razliku između KDE i LXDE okruženja kod mene. Rade jednako brzo.
Moj ti je savet da uzmeš jaci hardver (to barem danas nije skupo). Nešto gde će ti svako okruženje raditi je neki dualcore procesor, nekih 3GB rama, i neka novija grafička kartica (do nekih 3 godine stara) i hard koi nece biti u sukobu sa ostalim komponentama (ovo sam imao prilike da osetim, za ne poverovati, ceo komp je radio kao kanta, nakon promene harda poleteo (Saegate hard bio u pitanju))
Ovo ništa ne mijenja za Gnome u Ubuntuu, i dalje će se moći instalirati punu verziju Gnomea dodavanjem jednog repositoryja i dobiti “kompletni” Gnome (jer standardna instalacija ima neke starije dijelove radi povezanosti Unityja sa Gnomeom), Canonical je forkao i Control Center za 14.04 da razdvoji Unity i Gnome Control Center do dolaska Unityja 8 pa će instalirati punu verziju Gnomea sada biti i još lakše. Što se tiče launchera na lijevoj strani na KDEu je moguće prebaciti launcher na lijevo da daje osjećaj sličan Unityju. Može se dodati i nešto slično Unityjevom dash searchu u KDE iako nije tako dobro i ne traži tako efikasno fileove.
Eto, nije ni 9 mjeseci prošlo:
http://lizards.opensuse.org/2013/03/12/welcome-to-the-indian-reservation-ubuntu-gnomes/
Izdržat će oni jer su pokrenuli zajednicu, uglavnom, potrebna inačica Ubuntu-a.
Pinguy Os je napravio zanimljivu kombinaciju Gnome 3, jer je ubacio Nemo, a stavio je meni ekstenziju sličan Cinnamon-u (Cinnamon je po meni naj pregledniji i naj jednostavniji, ali još ne radi kako treba). http://www.noobslab.com/2013/12/pinguy-os-1310-final-version-has-been.html
Mate ili neku drugu inačicu Gnome 2 koristim, ali mi nikada nije legao sasvim jer moram tražiti umjesto vidjeti aplikaciju.
Sa Ubuntu 14.4 dolazi i Mate inačica, a možda i Cinnamon( iako postoji neslužbena verzija), ali jedino Ubuntu Gnome ima problema sa LTS.
Mene samo čudi inače zašto se ljudi upuštaju u projekte bez dugoročnog planiranja pa neki gase distribucije. S druge strane Mint i Solyd, ne radi puno razvijatelja, a opet dobro funkcioniraju dobro.
Nadam se da ce Ubuntu isto nestati nepovratno .
Zašto da nestane nepovratno???? Otvara put drugim distribucijama i to je sasvim dovoljan razlog. Nikad pre ubuntua, nije bilo u prodaji tolko računara sa predinstaliranim GNU/Linuxom.
A šta je poenta cele priče. Zapravo poenta je da ako se uzme računar sa fabrički predinstaliranim Ubuntuom, velika je verovatnoća, čak skoro 99% da će i sve druge distribucije raditi ok na njemu i da će biti podržan sav hardver koji ide uz njega.
Dakle treba gledati široko i svaka distribucija ima neku svoju svrhu. Zato je GNU/Linux svet i zanimljiv.
Slušajući komentare tipa ‘treba samo kupti’ još 1Gb rama i sve će ti radit super…, počinjem gledat na FreeBSD kao na pravu alternativu i windowsima i linuxu…
Pa i za freeBSD ako želiš da ti moderna okruženja rade kako valja, moraš da imaš jaci harver. Sad pričamo o okruženjima, i ne znam kakve to ima veze sa kernelom.
I da dodam, danas vecina mobilnih telefona ima jači harver, od PC računara koji se ovde navode kao primeri da nešto ne radi. Zato bih zaista zamolio pojedince da se nalaze u sadašnjosti a ne u dubokoj prošlosti.
Meni se Gnome 3 od samog početka nije svidio. Ukidanje jako bitnih opcija i guranje PC-a u isti koš sa tablet-ima je pogrešan potez. Dobra strana ovoga je nastanak Cinam. i Mate okruženja ali je veliki nedostatak rasipanje developer-a. Dio je odustao, dio ostao na razvoju Gnome-a, dio tamo dio vamo… Nije ni čudo što sada svi kukaju da im nedostaje ljudstva..
GNOME3 je okruženje čije vreme tek dolazi. I nije guranje PCa u isti koš sa tabletima, već samo pogled u blisku budućnost. Eto već je krenula ekspanzija ekrana osetljivih na dodir, sve više novih laptop računara ih ima, noviji ultrabuk je takoreći nezamisliv od ove godine bez toga, AllInOne takođe … za godinu do dve dana i moniitori za PC računar će imati u sebi obavezno ugrađenu ovu komponentu. Dakle, samo su malo poranili sa svojim okruženjem, ali isto tako, imaće punokrvnog igrača, baš u trenutku, kad to tržištu bude potrebno.
Trenutno jedino GNOME3 (a tu računam i Unity) i Metro okruženje imaju tu mogućnost da se lagano s njima radi na ekranima osetljivim na dodir, sva ostala okruženja (kad pričamo o PC) su samo improvizacija (KDE, LXDE … ) rada na ovaj način, zato primera radi KDE i razvija Plasmu, da bi mogao da parira ovim dvema okruženjima.
p.s. pričamo sad o prednostima GNOME3 okruženja nad ostalim okruženjima.
KDE ne razvija Plasma netbook da bi mogao parirati Unity-u i GNOME3 jer je ona starija od njih dvoje, tako da može biti jedino obrnuto. 😉
GNOME3 je za ljude koji sjednu za pc, urade konkretan posao i potom ili ugase pc ili se zabavljaju. Nije za ljude koji bi vječito nešto podešavali i glancali ikone.
Meni je GNOME3 fenomenalan jer je sve pri ruci, ne moram kopati po bezbrojnim izbornicima da dođem do onog što me zanima (a zanima me da uradim konkretan posao).
Mislio sam na Plasma Active. A plasma netbook, je izvini, ali jako zastareo način i apsolutno nefuncikonalan za velike ekrane na dodir.
I ne može biti obrnuto.
I ja volim KDE i tvrdim da je trenutno najbolje okruženje, ali ipak GNOME3 ima sve prednosti nad KDE što se tiče velikih ekrana na dodir.
Ali ne plaši se uskoro izlazi KDE5 i verujem da će tu biti mnoštvo opcija i dodataka za velike ekrane na dodir.
@iStop
Ti ako možeš da se snađeš u GNOME-u 3, svaka tebi čast. 😉 Ali ja znam velik broj ljudi (uključujući i sebe) koji ga nikako ne mogu koristiti. A ja prvi nisam od osoba koje lickaju izgled, nego samo želim da mogu da se snađem i da mi je sve na dohvat ruke i pregledno, što u G3 nije stvar.
@Zlatko
Pa Plasma active je mnogo ozbiljniji nego GNOME 3, odmah se počelo raditi i na hardware-u na kojem će raditi, testira se lepo u realnim uslovima. Dok se za GNOME3 samo misli da će raditi dobro sa ekranima na dodir, ali koliko ja znam to još nije izvodljivo.
kaj je najbolje od svega kde je tako zamisljen da ce bit sasvim upotrebljiv i na tabletima i na desktopu. Dok je gnome 3 meni poptuno neupotrebljiv na desktopu.
Ne znam što bih ti rekao, jer naprosto ne vidim što to ima komplicirano u GNOME-u. Vjerojatno svaki drugi dan nešto podešavaš i mijenjaš u postavkama.
Meni je GNOME3 savršeno legao (a i XFCE mi je jako drag) dok mi je KDE naporan do boli.
Ja već godinama isto podešavam sva okruženja, koji god distro da koristim, rob sam navike i znam kako mi odgovara. 🙂 Ne volim da neko drugi misli umesto mene šta mi odgovara kao što G3 tim misli. Ali nećemo da spamujemo više ovde. 😉
Mislim da ovde nije problem sto se vise nece proizvoditi Ubuntu Gnome, jer svako sa iole znanja o Linxu ce znati da instlira gnome-shell na ubuntu. Problem je politika Canonical-a, prestali su da finansiraju razvoj svih ostalih okruzenja osim svog Unity-ja, svakim momentom se sve vise pretvaraju u korporaciju. Ubuntu je prvi Linux koji sam ja koristio, ali sam bas zbog takvih Canonical-ovih poteza presao na Debian.
Na Debian si prešao, jer je Debian takoreći postao ono što je Ubuntu bio pre nekih 3-4 godine. Što je i normalno. I jednostavno ta filozofija ti se dopada. Eto, i mene to isto privlači, ali nakon podešavanja DebianKDE (iso fajl – brže i lakše mi je tako kad već postoji taj fajl) shvatio sam zapravo da opet imam takoreći identičanu distribuciju kao što je Kubuntu, samo da bih to postigao trebalo mi je par sati podešavanja. To je moje iskustvo, ne znači da je i tvoje.
Ali kažem da ću i ja ukoliko Kubuntu krene lošim putem, takođe da pređem na Debian, tj na dobropoznat teren. mada ne verujem da će to skoro da se desi.
Debian je postao ono što je Ubuntu bio prije 4-5 godina – da li se ti to šališ @Zlatko ili je to standardna provokacija?
Da potpuno si dobro počitala/o . I nije u pitanju provokacija. Debian je postao ono što je Ubuntu bio pre par godina.
Obrazloženje:
Jednostavan za upotrebu
Prihvatljiv početniku
Potpuno funkcionalan
Dalje, svi znamo da je Ubuntu zasnovan na testnim repozitorijima Debiana, e sad mnoge stvari koje u Ubuntuu rade već par godina unazad najzad su se našle i u stabilnom Debianu.
Plus toga Ubuntu mu je jako dobro prokrčio put i otvorio mnogo novih korisnika koje je navikao na deb pakete i jednostavnost, kao i dostupnost velike kočine programa.
Debian je Ubuntuu dao osnovu za razvoj, zauzvrat Ubuntu je Debianu omogućio priliv novih korsnika, a biće ih još više ako Canonical nastavi sa politikom postepenog (definitivnog) odbacivanja drugih okruženja zarad Unitya.
Zbog novih korisnika koji se svakodnevno registriraju na LZS i ulaze u svijet GNU/Linuxa moram reagirati na ovu neutemeljenu pohvalu distri Ubuntuu.
Ubuntu se ne temelji na repozitorijima Debian Testing, nego Debian Sid. To treba precizirati, nije dovoljno reći: na testnim repozitorijima Debiana. Ubuntu nije pouzdan toliko koliko Debian. Samim tim pitanje je koliko je funkcionalan.
Zatim, Ubuntuu je s pravom zamjereno da nadzire i prati rad svojih korisnika. O tome se na stranicama LZS pisalo često i argumentirano, pa pozivam zainteresirane nove kolege da pregledaju te starije postove (bilo ovdje, na naslovnici, bilo u forumu). Budite svjesni rizika.
Na kraju, Debianu prilazi sve više korisnika ne zbog okruženja, nego zbog kvalitete distre. Korisnici odbacuju Ubuntu ne zbog okruženja Unity, nego zato što ih sve više odbija Ubuntu kao distra, i pravac koji zastupa Canonical, sa zatvaranjem koda i formalnim odvajanjem od Linux zajednice.
Ovdje sam upozorio na stvari koje smatram bitnima, jer ih novi korisnici moraju znati. Nove sukobe i polemike ne želim, a smatram da je kolega Trzalica dobro reagirao.
Ma uzeo bih i ja Debian… ali brate mili Icedove 10… pa zar nisu bar mogli dvadesetku ukucat???
Nisam htio da prikazi budu jednostrani, pa sam zato i uputio konkretne prigovore na račun Ubuntua. Inače, jasno je da savršene distre nema. Savršena je ona koju svatko od nas prilagodi vlastitim potrebama, ali trebaju se znati nedostaci. U Ubuntuu su više prikriveni, pa samim tim mogu biti opasniji.
Što se tiče katkad zastarjelih paketa u Debianu, korisnik ih može zamijeniti sam. Ja sam zamijenio LO u Debian Stable za noviju verziju, nije bilo teško. Može se tako zamijeniti i internet preglednik. Ako je to ozbiljan problem, onda je dobar izbor Mint. Ima novije pakete i nema tako prikrivene nedostatke kao Ubuntu.
Thunderbird 20 nije ni postojao, sistem itdavanja novih verzija se promenio, nove verzije izlaze kada i Firefox verzija sa dužim periodom podrške (ESR verzije, mislim). Sa Thunderbirda 17 prešlo se na Thunderbird 24 🙂
Od kada je to Debianov installer postao prihvatljiv početniku? Kada sam ja počinjao lakše sam ArchBang instalirao (ncurses interfejs) nego Debian.
Neću ulaziti u daljnje polemike samo ću reći da se slažem sa kolegom rudar-om. Zlatko uvijek toliko štiti taj Canonical i općenito Ubuntu da ja mislim da ga toliko ne bi branio (u prazno) niti da radi u njihovom timu. To mi stvarno nije jasno, ne kužim zašto ljudi ne žele progledati i vidjeti činjenično stanje stvari a ne tumačiti stvari kako im odgovara (i opet ne kužim zašto bi netko toliko htio tjerati vodu na mlin, kada taj “mlin” (u ovom slučaju Canonical) i tako nije tvoj Zlatko.
Reći da je Debian sada ono što je bio Ubuntu prije par godina je jednostavno glupost koju još dugo godina neću zaboraviti. Sorry ali stvarno ako ćeš uspoređivati jedan ozbiljan komad software-a kao što je Debian sa (sve većim) bućkurišem poput Ubuntua onda stvarno nemamo o čemu raspravljati.
Toliko o ovoj temi.
Debianov instaler je jako prihvatljiv korisniku, očigledno nisi u skorije vreme instalirao Debian.
Navedi mi razlike u čemu je to Ubuntu (LTS verzije) tolko gori (ako zanemarimo Unity) od Debiana? Znači, ne rekla kazala i filozofija, nego u standardnom radu, sa sve primerima.
Ja ti eto mogu reći na primeru Kubuntua 12.04 i KDE Debian7 da je 12.04 daleko bolje optimizovan i daleko življe radi od Debiana. Znači isti računari su u pitanju, jer sam imao instaliran na jednom laptopu obe distribucija kao i na PCu. Konfiguracije su bile potpuno različite. Intel-AMD, Radeon-Nvidia … i na oba računara Kubuntu je bio znatno bolje optimizovan. Debian7 KDE po brzini može da parira Kubuntuu 11.04 .
I ajde malo pažljivije čitaj moje tekstove, ne želim da se ponavljam. I Debian danas jeste postao ono što je Ubuntu bio pre par godina:
-Jednostavan za upotrebu
-Prihvatljiv početniku
-Potpuno funkcionalan
A filozofija Canonicala … to je njihova interna stvar. I lepo sam rekao, ali očigledno neko ovde ne čita sve redom.
Početnici ma će sigurno biti super kada ih instaler bude pitao koji koji bootloader da izaberu i slične stvari 🙂 Zadnji put sam instalirao Debian 6.
vidi se
Po meni, za praktičan rad važnije je koje je radno okruženje nego koja je distribucija. GNOME3 je GNOME3 i na openSUSE-u i na Ubuntu-u.
Pa sad, Canonica skoro celu deceniju gubi novac, nije čudno što su prestali podržavati razvoj Ubuntua sa drugim okruženjima kada su se upustili u više novih projekata.
Canonical je oduvek bio korporacija, nego se tek sada to primeti 🙂