Koji jezik odabrati

[The Acacia Strain]

Zapravo je najbitnije da naucis programirati u pseudokodu, tj. da znas rjesenje svog problema zapisati u obliku algoritma. Kad jednom imas to, lako isprogramiras taj algoritam u bilo kojem jeziku - samo ti treba otvoreni browser sa podsjetnikom na sintaksu odredjenog jezika (manuala) i kodiras. Naravno, kao sto plavi zmaj kaze, dobro je znati par jezika kompletno (ili barem dovoljno dobro da mozes svoj pseudokod u njima iskodirati bez precestog gledanja manuala), no do tog ces znanja doci samo ako se forsiras programirati u tim jezicima cak i onda kad mislis da ih zapravo ne poznajes (uz pomoc manuala).

Aposlutno. Osobno, bez obzira koliko se uvrijedili neki, programiranje je kada znaš stvoriti i implementirati algoritam. Ne pisanje koda po uputstvima. To je posao nižeg tehničara za koji ti ne treba niti srednja.
I slažem se da je idiotski to što gro ekipe "zna" 10-15 jezika jednako loše, umjesto 2 ali kvalitetno.

amen to that

[DoDo]

Dodo,stvar je u tome da sam od iskusnijih programera saznao da čim je više low level da će se bolje i brže izvršavati.

Naravno. Onaj primjer s JOS-om sam stavio jer ga smatram malo apsurdnim - OS pisan u javi koja zahtjeva JVM da ju izvrsava koji opet zahtjeva neki OS na kojem da se izvrsava

Medjutim, nije nemoguce. JOS je odlican za pokazivanje kako kernel interno radi - kako se upravlja dretvama i procesima, memorijskim prostorom, mreznom povezivoscu itd. Taj OS sluzi prvenstveno kao svojevrsni "tutorial" kako pisati kernele (npr. kernel obicno mora imati nekoliko lista dretvi i procesa - npr. listu aktivnih dretvi, listu neaktivnih dretvi, listu dretvi koje cekaju da postanu aktivne, listu dretvi koje cekaju na odredjenom semaforu itd. To je konceptualno razumljivo, no kad zelis nekome pokazati u stvarnoj situaciji kako to izgleda, C je nezgrapan jer ces se pogubiti s pointerima i vlastitim implementacijama lista, redova i stackova, dok u jeziku poput C#-a ili Jave to mozes lako vidjeti kako uistinu radi i onda kad to svladas onda to implementiras u nekom nizem jeziku za neki pravi procesor (medjutim i tu postoje neke finese koje se razlikuju od procesora do procesora, cipseta do cipseta itd. i koje se cesto pisu direktno u asembleru ne zbog toga da se izvrse brzo nego zbog toga sto odredjeni procesor za inicijalizaciju ocekuje jedan skup instrukcija, a ne mozes se osloniti na to da ce ti kompajler izgenerirati bas taj niz instrukcija - ista prica i sa biosom, diskom, cipsetom itd.)).

[drone]

evo da ne budem samo na praznim rjecima.
skinio sam sve full circle magazine otkad je poceo python programiranje i skinio onaj pdf kao special edition. eh sad kolko je to pametno?
i drugo u cemu bi iblo pametno pisat python znam da neki editori prave razlike u bojama itd itd.

Geany mi je najdraži, a vrlo blizu je i Kate. Nekada sam pod windowsima koristio ConTEXT i PSPad, To su sve GUI text editori s tim da je Geany već na granici između editora i IDE-a.

Za Python i Ruby imaš Eric IDE http://eric-ide.python-projects.org/
Neki ga hvale, ja ga ne koristim pa ne bih znao.

Od ostalih IDE-a posebno za C/C++ popularniji free su Code::Blocks, Eclipse (malo preglomazan, pisan u Javi, podržava sve i svašta), Kdevelop, QtCreator, Anjuta (Gnome) itd. Ima ih na tone, mnogi su multiplatformski, pa ako namjeravaš raditi u više platformi obrati pažnju i na to.

Za učenje preporučujem ti ipak obični text editor. Geany je stvarno dobar i jednostavan, dok spomenuti vim prvo moraš učiti Od popularnih monstruma iz prapovijesti imaš i emacs (na Amigi sam pomalo koristio microEmacs - postoji i dalje, ali nije baš isto što i emacs). Zapravo, emacs je OS, a ne editor

Za Linux konzolu također imaš dosta editora. Osim drevnih vima i emacsa, vjerojatno si čuo i za nano, a zgodan je i Diakonos. Pisan je u Rubyju i koristi poznate shortcute, ne moraš se patiti s kombinacijama tipki takvima da dobiješ reumu nakon pola sata, a nakon nekoliko dana pretvoriš se u ovo: http://babbagefiles.blogspot.com/2011/0 ... -work.html

[Lutherus]

Samo kaj got da radiš nemoj uzeti joe ili još gore ed

[retsam]

ili (nedaobog) emacs

[jasox]

ili (nedaobog) emacs

Emacs rocks samo treba malo uloziti truda i promjeniti tipke ctrl i caps lock , da ne bi dobio RSI

[Lutherus]

emacs je dobar. jako dobar editor.

[augur]

Zapravo je najbitnije da naucis programirati u pseudokodu, tj. da znas rjesenje svog problema zapisati u obliku algoritma. Kad jednom imas to, lako isprogramiras taj algoritam u bilo kojem jeziku

Krivo na nekoliko razina. Osim možda akademaca koji se bave istraživanjem teorije programskih jezika, nitko ne razmišlja u pseudokodu niti programira u pseudokodu - to niti nema smisla. Većinu vremena razmišljaš u onome jeziku u kojem trenutno radiš. Čak i ako kodiraš naizmjence u nekoliko jezika, jedan od njih postane primarni za razvitak ideja i sam razvoj. Ne velim da ljudi ne pišu pseudokod, niti ga koriste, nego u praksi stvar ispadne totalno drugačija od toga kaj je pseudokodom napisano. U bilo kakvom iole kompleksnijem softveru, stvar dolazi do te razine da ono kaj piše u pseudokodu i ono kaj je zapravo implementirano nema veze jedno s drugim osim idejno.

Programiranje se na kraju svede na intenzivni "resource management" - od baratanja samim fajlovima u kojima se nalazi source do njihovog kompajliranja u završnju aplikaciju, do baratanja samim podacima. Neprestano žongliranje fajlovima ja to zovem.

[scheissman]

malo gledam i sad vidim python qt gui programing , koliko mi je to pametno kretat s obzirom da neznam py.
znaci jel su povezani ili se moze krenit sa osnovama u pyqt gui

[shrike]

Algoritam u pseudokodu mora biti isti kao i implementirani. Ako nije, ili je nesposobna osoba koja je radila pseudokod (i zaslužuje otkaz zbog nesposobnosti), ili je kriv programer koji to implementira (i zaslužuje otkaz zbog nesposobnosti).