22.479 pregleda

Ubuntu uvodi novi paketni format

93

Ubuntu uskoro započinje korištenje novog sustava pakiranja programa. Sustav nazivaju “Klik paketi”, a donekle je sličan Microsoftovim .exe paketima.

Prema Jono Baconu, Klik paketi su poprilično različiti od onih koje koristi većina Linux distribucija. Dok ostale distribucije u osnovi ne razlikuju sistemske aplikacije i aplikacije namijenjene korisniku, Klik paketi će se koristiti samo za aplikacije namijenjene korisniku.

Ubuntu uvodi novi sustav pakiranja aplikacija

Ubuntu uvodi novi sustav pakiranja aplikacija

 

Naime, Klik paketi imaju samo jednu veliku “ovisnost”, a to je Ubuntu SDK (software developing kit). Dozvoljene su još pojedine manje ovisnosti koje bi bile zapakirane u samom Klik paketu, ali bi glavninu toga program izvlačio iz samog Ubuntu SDK-a. Time se izbjegavaju zamršena ispreplitanja ovisnosti koja postoje u ostalim Linux distribucijama, ali se uvodi opasnost od postojanja više verzija ovisnosti u istom sustavu što bi moglo dovesti do nestabilnosti i grešaka. Osim toga, ovakvi bi paketi, koji osim osnovnog koda u sebi imaju upakirane i ovisnosti, mogli biti poprilično veći od klasičnih, laganih paketa koje koristi većina Linux distribucija.

Prema Jonu, razvoj aplikacija koje će koristiti Ubuntu SDK i ovaj način pakiranja bio bi znatno lakši od razvoja klasičnih programa za Linux. Lakoću razvoja uspoređuje s onom za Android ili iOS.

Osim novog sustava pakiranja, ove aplikacije bi bile u potpunosti izolirane od kritičnih dijelova sustava (sandboxing). Time se prevenira dio zloćudnog koda koji bi se potencijalno mogao ubaciti u takve aplikacije.

Jednom razvijena aplikacija dostavljala bi se Canonicalu koji bi ju testirao i postavio u Ubuntuovu trgovinu softvera. Testiranje takvih Klik zapakiranih aplikacija bi navodno bilo vrlo jednostavno i trajalo bi znatno kraće nego testiranje pravih, punokrvnih Linux programa.

Naravno, i dalje će postojati klasični deb paketi koji će se koristiti za instaliranje složenijih programa.

Ovaj model razvoja aplikacija mogao bi u kratko vrijeme donijeti Ubuntuu velik broj jednostavnijih aplikacija, a moguće je i da bi privukao nove razvijatelje koji bi u ovoj platformi vidjeli potencijalnu zaradu bez prevelikog znojenja.

Klik pakete možemo očekivati u mobilnoj verziji Ubuntua 13.10, a nakon potpunog razvoja Mira i na stolnim računalima u Ubuntuu 14.10.

Vidjet ćemo koliko će ovaj zanimljiv sustav razvoja aplikacija privući developere i kako će cijeli sustav funkcionirati. Ako sve bude kako je zamišljeno, Ubuntu bi u kratkom vremenu mogao dobiti popriličan broj zanimljivih aplikacija.

Na žalost, moramo prikazati i drugu stranu medalje. Canonical se ovim potezom udaljava od zajedničkog razvoja te predstavlja standard koji će se koristiti samo na Ubuntuu, odnosno njegovim derivatima koji koriste Ubuntu SDK, čime nastavlja trend udaljavanja od svojih korjena i tradicije dijeljenja koja postoji u svijetu FLOSS-a što nikako nije dobro, ma koliko njihove ideje same po sebi bile napredne. 

Više o svemu pročitajte na Jono Baconovom blogu.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 3.4/5 (10 votes cast)
Ubuntu uvodi novi paketni format, 3.4 out of 5 based on 10 ratings

93 komentara

  1. lutherus napisao:

    Da. Ubuntu SDK i CLA……..stvaranje vlasničkog softvera…

    • Branko napisao:

      Da. Najvjerojatnije početak stvaranja vlasničkog softvera.
      Ali ideja sama po sebi nije loša. I ostale Linux distribucije bi mogle imati ovako nešto za stvaranje jednostavnijih aplikacija. Još kad bi se dogovorile za zajednički standard, onda bi to bilo izvrsno.
      Dosta developera se tuži kako je razvoj aplikacija za Linux prekompliciran i da im se ne isplati toliki trud za tako slabo zastupljene platforme. Evo, da ne filozofiram, pejstam ovdje komentar na gore navedeni Baconov članak: ( Ispričavam se na dugačkom postu)

      Think about it like this: I am a OSX developer. I want to bring my application that uses all of OSX features to Linux with the same level of deep integration.

      First question, what toolkit do I use? Possible answers: GTK, Qt, Efl, wxWindows, FLTK, FOX, freeglut, GNUstep, etc.

      Second Question, what a language should I program in? Options include: C, C++, C#/Mono, Python, Ruby, Vala, Genie, Ruby, QML, etc.

      Third question, how many desktops environments/window managers are there? Possible answers: Unity, Gnome, KDE, xfce, lxde, iceWM, Awesome, Cinnamon Mate, Gnome 2(still used by many distros), openbox, etc.

      Now if the goal is for deep integration that means I would have to write at the least a custom wrapper for every single DE with the toolkit and language they prefer. Also I would probably have to use their custom libraries: Gnome libraries for Gnome, KDE for KDE, Cinnamon for Cinnamon, etc. Why should I go through all that hassle and complexity for a group who puts less money in total than OSX on every singe Humble Indie Bundle?

      Speaking of games, making a game multi-platform is something totally different than an application. As a game dev myself I can verify this so you can’t compare the two. Plus for games you don’t use a SDK anyway, you normally use a toolkit like SDL or DirectX which are TOTALLY different beast compared to the Ubuntu, iOS, or Android SDK.

      Before this becomes a rant, let me say that for a LOT of developers, especially the cool ones who make moblie apps, there was way to much choices. Even the ones who made desktop apps complained. This is why the Ubuntu SDK was created. You don’t have to like it but you need to understand that choice for a user (you) and a developer(me) are totally different. I a lot of ways I like less choice because it means it is easier for me to make a better product or to find help from other successful developers.

      • lutherus napisao:

        Je samo kaj Linux kao OS ne postoji i većina korisnika to i zaboravlja. A nametanje svog mišljenja drugome i svog životnog stila drugome baš i nije ok.
        Da je ovo potencijalno dobra stvar za Ubuntu, je. Da je ovo potencijalno dobra stvar za ostale, hmm neće imati koristi od toga

        • Branko napisao:

          Slažem se s tobom. Od ovoga ima korist samo Ubuntu.
          Ostali nemaju nikakvu korist.
          No, u cijeloj ovoj priči se nameće još jedna stvar. Da bi se ovakvo nešto napravilo na razini svih Linux distribucija, zahtjevalo bi dogovor svih oko jedinstvenog standarda što je kako znamo nemoguće jer se taj dogovor nastoji postići već godinama bez ikakvog uspjeha.
          Daleko je lakše Canonicalu razviti svoj Ubuntu SDK i ovakav sustav pakiranja aplikacija nego pokušavati progurati ovakvu ideju kroz cijelu Linux zajednicu. Kada bi čekali da se ovakvo nešto progura kroz sustav, ništa od svega ovoga ne bi bilo. Stoga je i donekle razumljiva Canonicalova samoinicijativa.
          Naravno, tu se postavlja pitanje i namjernog stvaranja nekompatibilnosti s ostalim distribucijama (primjer je Unity) kako one ne bi mogle koristiti Canonicalove proizvode. Najvjerojatnije ćemo tako nešto imati i u ovom sustavu razvoja aplikacija. To nije fer od strane Canonicala. Fer bi bilo da se ovakav sustav razvije s namjerom da ga je lako prenijeti i na ostale distribucije. Na kraju krajeva, tako se razvija ostatak slobodnog softvera pa zašto ne bi i ovo? Da se vodilo računa o tome, dobrobit bi imali svi a ne samo Canonical.
          No, to bi onda značilo gubitak ekskluzivnosti i aplikacija koje rade samo na Ubuntu, a samim time i gubitak dijela korisnika.
          Tako da ovo jasno pokazuje smjer u kojem Ubuntu ide, a to je razvoj komercijalnog proizvoda koji će donositi dobit svojoj matičnoj tvrtci. Što nije loše, nije nezakonito, ali nije sasvim u duhu FLOSS-a.

          • lutherus napisao:

            Ma bitno da je Apple toliko zao, ništa nevalja, sve je najgore i čista šminka kojoj se samo pare na pameti a gle čuda, svi ga kopiraju i pokušavaju kopirati. Od dizajna, pristupa, rada aplikacija, maketingu,…

        • Zlatko napisao:

          Svakako da neće imati koristi ostali, ali to je bilo i za očekivati. Sećam se dana kad sam upozoravao na ovo. A sad ih baš zbog tih dana i podržavam u nameri da se osamostale. Još kad bi Kubuntu promenio ime … eh …

        • lol napisao:

          Meni je najmanje bitno kako se zove, bitno je da radi kako treba, a je li to Linux, Windows ili bilo sta drugo najmanje je bitno 🙂

      • Mislav napisao:

        Dotični OS X dev sere.

        1) Svi ti librariji rade i na OS X-u, stoga dilema je i dalje tu. A pošto on uopće razmatra mogućnost widgeta pomoću freegluta mislim da treba psihijatrijsku pomoć. Ironija je to veća jer Qt i GTK su zapravo kompatibilni do te mjere da vlc poštuje moju GTK temu i fino se integrira u moj GNOME desktop.
        2) Svi ti jezici se kompajlaju na OS X-u dilema je i dalje tu. Svejedno je, kao da linux korisnika boli briga više od mac korisnika?
        3) Svi librariji iz 1) rade na svim desktop enviromentima. Šta te boli briga ako ja koristiim goli X server ili GNOME, nema razlike. Deep integracija je ono što korisnik linuxa radi, a ne dotični OS X dev. Bome nije autor “sensors” programa napravio fensi applet koji ja koristim. Svejedno to ni ne treba večini korisnika, a ako je instalirano po “default” onda bi bilo nametljivo..

        Ne, Ubuntu SDK neće ništa pomoći programerima. Kao da do sada nismo znali dodati -l flag gcc-u kada nam treba neki library… Zašto praviti iluziju da je dpkg pokvaren/suviše kompleksan? dpkg radi dobro i jednostavan je za koristiti. A čak ni dpkg nije potreban da bi cijela stvar radila; zašto imamo GNU Autotools? Samo ./configure i make te dijele od “prenosivosti” na sve unix-u slične OSove + windows s minimalist gnuom ili cygwinom…

        Jedino što će Ubuntu SDK donjeti je pokvariti kompatibilnost s ostalim OSovima i bačen prostor na HDDu na svaki dep koji nije u SDKu.

      • hyperfang8 napisao:

        “First question, what toolkit do I use? Possible answers: GTK, Qt, Efl, wxWindows, FLTK, FOX, freeglut, GNUstep, etc”
        -Use Qt.

        “Second Question, what a language should I program in? Options include: C, C++, C#/Mono, Python, Ruby, Vala, Genie, Ruby, QML, etc”
        -Use C++/QML

        “Third question, how many desktops environments/window managers are there? Possible answers: Unity, Gnome, KDE, xfce, lxde, iceWM, Awesome, Cinnamon Mate, Gnome 2(still used by many distros), openbox, etc.”
        -Unlike gtk, qt integrate in every desktop perfectly.

        “This is why the Ubuntu SDK was created. You don’t have to like it but you need to understand that choice for a user (you) and a developer(me) are totally different”
        -Qt creator/designer is easy drag & drop ui designer and awesome IDE.
        -Qt supports: Android, Meego , Symbian , Linux, Windows,Os X

  2. anonymous napisao:

    Svi beremo plodove virusa koji je M$ zasijao 90ih. Programeri su naviknuti na čim manje slobode, jer su onda čim manje odgovorni (mogu toga manje polomiti na sustavu). Bravo za Canonical koji je to prepoznao, shvaćajući da se otvara prostor zbog slabog proboja M$ na mobilno tržište. Programerčići će sada dobiti svoj pješćanik za igranje, pa zašto ne bi bio i Ubuntu kad može Android i Apple, na koncu, svi imaju istu *nix jezgru… Bravo, bravo, bravo! Što zajednica ima od tog? Pa zajednica (čitaj: tržište) će dobiti mnoštvo novih aplikacija. Vidiš, a ti si mislio da se ne slažemo što zajednica znači.

    Ipak, najveća korist za Zajednicu je rušenje Androidovog (da ne spominjem Apple) monopola koje treba poticati dok god jezgra (sa svim drajverima) ne bude potpuno otvorena i dok god ne dobijemo potpuno otvoren mobilni uređaj koji će moći iskorisiti sav potencijal nastao godinama razvoja otvorenog koda.

  3. Simon napisao:

    Bolje da programer troši vrijeme na bitne stvari – izradu programa, nego na biranje alata. Nije problem to sto na OS X ili na Windowsima rade svi ti programski jezici i toolkiti. “Problem” (nazovimo ga tako, s jedne strane je probem a s druge snaga, al sada govorim sa stajališta programera) je to što ne postoji default IDE/jezik/toolkit/package manager za razvoj aplikacije već je ekosustav fragmentiran ne samo kroz različite distribucije, nego čak unutar jedne distribucije odnosno OS-a postoje različiti načini za postići nešto, a nigdje onog “službenog”.
    Win ima .NET i Visual Studio, OS X ima Xcode i Objective C, a Ubuntu ima svoj SDK.
    Za desktop aplikacije ovo i nije tolika prednost, ali za mobilne aplikacije i OS-ove je obavezno i Canonical je morao nešto napraviti po tom pitanju.
    Android ima Android Studio i Javu (+NDK), iPhone ima Xcode i ObjC, itd.
    Jednostavno – potrebno je maknuti prepreke za ulazak na platformu i to je ono što Canonical čini za Ubuntu. Kao što Branko kaže, da su išli kroz FSF, ne bi dočekali rješenje nikad. Mora postojati jedan službeni način kako i u čemu napraviti app za Ubuntu Phone i kako napraviti jednostavan i siguran (sandboxing) instalacijski paket.
    Mislim da i druge distribucije mogu profitirati od ovoga ako uspije, kod je slobodan i otvoren i klik paketi se mogu integrirati u druge distribucije kao dodatak klasičnim deb ili rpm paketima.

    Da bi platforma, pogotovo mobilna, uspjela, mora privući developere, a privući ih može jednostavnošću korišenja, brojem korisnika i otvorenošću. Vrijeme programera je dragocjeno i ako on razvija app za iPhone i Android i pogleda nekom srećom Ubuntu Phone, prvo će razmotriti “cijenu ulaska”, pa ako vidi da mu više treba da pregleda i odabere toolkit i format paketa, nego da isprogramira aplikaciju odustat će, jer je broj korisnika jednostavno premali (trenutno nepostojeći za Phone platformu).

    Zbog toga sam uvjeren da se ne radi o nikakvoj uroti ili zapinjanju noge drugima i sl. već jednostavno moraju reagirati odmah ako žele imati ikakve šanse za uspjeh na sve zasićenijem tržištu mobilnih platformi.
    BTW klik paketi su najavljeni na mailing listi i stavljeni na raspravu prije sigurno više od pola godine, tako da ovo ne bi trebalo iznenaditi upućene/zainteresirane.

    • lutherus napisao:

      Baš i nije slobodan i otvoren. CLA ga čini upravo suprotnim 😉 samo ubuntu mobile nije ništa otvoreniji i slobodniji od androida. A kad bi programeri radili upravo to, programirali a ne filozofirali ovakve rasprave i sam ubuntu sdk bi bili nepotrebni.
      Saami klik paketi zahtjevaju ubuntu sdk koj ima određene ubuntu specific libove koji su eto zatvoreni pa on van ubunta neide. Eto nije baš nešto slobodno. Čak dapaće, sustav koj nije u stanju isporučiti sve 4 korisničke slobode ne može se smatrati slobodnim sustavom. Ubuntu ih ne isporučuje 4 već 2 pa ubuntu nije slobodan operacijski sustav. Čak ni canonicalov ostali kod ne isporučuje 4 slobode jer se to protivi njihovom poslovnom modelu. Ovo rade da povečaju svoj tržišni udio. Prema nekim statistikama linux ima svega 1& tržišta a ubuntu drži postotak u tih 1%, dakle nemaju ni 1% računalnih korisnika pa time niti su konkurentni niti ih veliki igrači shvačaju ozbiljno.

      • Simon napisao:

        CLA nije u suprotnosti s GPLv3, to je “samo” prebacivanje vlasništva nad kodom s programera na Canonical i to ima svoje mane i prednosti, ali ne čini sustav zatvorenim ili neslobodnim.

        Ako je Ubuntu postao najuspješniji i najjednostavniji Linux OS za korisnike, možda može postati i takav i za developere, ne može ih se kriviti što rade na tome da unaprijede svoj OS, jer bez Ubuntu SDK i jednostavnijih paketa za instalaciju Ubuntu Phone bi bio mrtav i prije nego što bi izašao.
        I ovako mu je budućnost neizvjesna.

        • Mislav napisao:

          Naravno da ga CLA čini neslobodnim; on je suprotnost duhu GPLa. Ubuntu može sutra cijeli SDK napraviti neslobodnim jer je on jedini copyright holder, dok npr. kod linuxa ima na stotine copyright holdera i taj kod nikada ne može postati zatvoren.

          Iz tvog prethodnog posta je očito da nisi programer. Nemaš pojma o čem pričaš. Nije važno to što apple promiče korištenje XCodea i Obj-Ca. To ne znači da programer nije slobodan izabrati koji će IDE/jezik koristiti: Svejedno je većina koda (svugdje) napisana u Cu jer programeri vole C. Nema potrebe forsirati standardizaciju koja će (u slučaju Ubuntua) vjerojatno biti samo tanki vlasnički wrapper oko već postojećih librarija. Jesu programeri koji žele na Ubuntu tržište toliko glupi da ne mogu shvatiti “gle, pa sve preinstalirane aplikacije koriste gtk, zašto nebi i ja?” nego im je potrebno servirati Ubuntu SDK da se slučajno ne odluče za freeglut kao dotični OS X dev citiran gore? Totalne nebuloze….

          • Simon napisao:

            Sjedi, 1 iz čitanja s razumijevanjem. Pročitaj još jednom moj komentar pa ćeš vidjeti da nigdje nisam napisao da programer nije slobodan izabrati IDE/jezik, dapače, napisao sam upravo suprotno. Govorio sam o cijeni ulaska na platformu i defaultnom odnosno “standardnom” SDK-u ili toolkitu. Također sam napisao da za desktop okruženje to nije bitno, ali za mobilnu platformu je.
            Drugo, Ubuntu SDK koristi Qt a ne GTK+.
            Treće, ovo da programeri vole C je totalna glupost i izmišljotina, na wikipediji bi ti pisalo [citation needed].
            Četvrto, godina programiranja imam vjerojatno više nego što si ti star, tako da ti pokušaj omalovažavanja nije uspio, btw kad netko krene s ad hominem napadima to obično znači da nema argumenata 🙂
            Peto, za CLA/GPL komentar vidi ispod odgovor lutherusu jer on ipak malo smislenije piše i čita s više razumijevanja od tebe.

            • lutherus napisao:

              Ako se dobro sjećam Mislavovih godina, mora da si onda poprilično star 😉

            • Mislav napisao:

              Prvo: Ti si rekao da je problem to što nema službenog toolkita. Za takvu standardizaciju uopće nema potrebe s gledišta programera. Po čem je potrebna za mobilnu platformu? Za android promiču javu, a ja odmetnik kak’i jesam pis’o C++ i koristio Qt.
              Treće: Evo ti citat: http://www.tiobe.com/index.php/content/paperinfo/tpci/index.html
              Prošli mjesec C je bio najpopularniji jezik al et ovog mjeseca Java je za 0.004% popularnija, što je u dometu statističke pogreške.
              Četvrto: Fizički moguće, ali jesi li siguran?
              Peto (odgovor na tvoj komentar dolje): Linux ne koristi gpl3 zbog manjka CLA, nego jer ne vole licencu. Informiraj se, deda. FSF koristi CLA u dobru svrhu; mnogo puta su morali na sudu provoditi GPL. Ako oni relicenciraju softver na neslobodnu licencu onda možemo isti taj dan odustati od slobodnog softvera.

        • lutherus napisao:

          Upravo kak kaže Mislav. Canonical potpisuje famozni CLA odnosno Contributor License Agreement prema kojem sav kod kad je završen postaje vlasništvo Canonicala a Canonical dobiva prava da promjeni licencu u onu koja njima trenutno odgovara pa tako i da proda taj kod bez da developeru, intelektualnom vlasniku, plati i čašu vode. Drugim riječim dobe kod pod gpl_v3 a mogu ga relicencirati pod bilo kojom drugom copyright licencom a tada on više nije slobodan i otvoren. A upravo takav kod im treba za tržište na koje se guraju.

          • Simon napisao:

            U zadnjoj rečenici si upravo napisao razlog zbog kojeg je potreban CLA – jer u suprotnom proizvođači nikad ne bi pristali napraviti Ubuntu mobitel. Canonical bi bio presretan kada im CLA ne bi trebao, jer im otežava život, pošto za svaki doprinos, bilo i da se radi o nekom ispravku od dvije linije, moraju tražiti od autora da potpiše CLA, a on to može odbiti.
            Nažalost, realno stanje je da je CLA potreban ako misle izaći na tržište pametnih telefona (a misle).
            Zamislimo nekog developera kojemu se ne sviđa CLA i ne želi ga potpisati, on forka npr Unity i doda neke super stvari, Canonical neće koristiti njegov GPL kod jer nije potpisao CLA, ali njegov forkani Unity je i dalje GPL tako da nema govora o tome da je CLA u suprotnosti s GPL.
            Canonical nije izmislio “contributor agreement”, i druge tvrtke i organizacije ga koriste, pa i FSF.
            Nadalje, nitko ljude ne tjera da potpisuju CLA i doprinose Ubuntuu ako ne žele, to je njihova dobra volja, tako da se ne radi o tome da zli Canonical vara naivne programere, većina tog koda je razvijena unutar Canonicala.
            Mali kuriozitet za kraj: Da je Linux kernel imao CLA, sada bi mogao koristiti GPLv3, ovako je zauvijek zapeo na GPLv2 jer je praktički nemoguće kontaktirati svih koji su doprinijeli da promjene licencu 🙂

            • lutherus napisao:

              CLA nije nužno potreban da odu na mobilno tržište. Stvar je u tome da Canonical ne može obečati a još manje garantirati otvoren i slobodan softver. Nisu ništa otvoreniji i slobodniji nego ios i android. Kad bi bili u stanju garantirati otvoren i slobodan softver i platformu imali bi daleko više uspjeha i više ljudi bi ih dočekalo otvorenih ruku sa osmjehom na licu. Ali kad Mark mora doslovce kopirati Jobsa a opet vidi se po njemu da nešto skriva i mulja.

  4. Grof napisao:

    “klik pakete” već odavno ima Slax (zove ih modulima – http://www.slax.org/en/modules.php) i Chakra (zove ih Bundles – http://chakra-project.org/wiki/index.php?title=Bundles)

    Koncept je identičan. Svi libovi za potrebe dotične aplikacije su unutra objedinjeni. To znači da svaki modul ili bundle izoliran od ostatka OS-a.

    • Mislav napisao:

      Zašto je uopće potrebno bacati prostor na dodatne kopije libova? Odjednom se furamo na windows? To ne znači da je program izoliran; ako je zloćudan neće biti nikakve razlike :D. Uostalom, zar se ovdje ne furamo na slobodni kod?

    • lutherus napisao:

      Ima i 1 click install 😉

  5. Simon napisao:

    Evo dobar post koji govori o Mir display serveru i CLA i GPLv3, kao i komentari na taj post. Svakako vrijedno čitanja da bi se bolje razumjelo razloge i ograničenja jednog i drugog http://mjg59.dreamwidth.org/25376.html
    Općenito se o contributor agreement dokumentima raspravlja i raspravljat će se još dugo.

  6. tvzmarko napisao:

    Mislim… Ovo će biti jedan od većih failova za OpenSource zajednicu. Što i dalje ne mogu ostati vezani uz dobar stari Aptitude (ako će ga uopće zadržati tokom idućih godina). Zašto izmišljavati toplu vodu kad je topla voda već odavno izmišljena -.-“

    • Branko napisao:

      I dalje će postojati deb paketi. Tako da ostaje aptitude. Ti klik paketi bi bili paralelni sustav za instalaciju jednostavnijih aplikacija.

  7. Linoslav napisao:

    Ideja koja može ne ispasti loša, ali dobra sigurno neće. Ne podržavam daljnje zatvaranje koda, ne toliko zbog FLOSS filozofije, koliko zbog činjenice da Ubuntu više neće zauzimati, recimo 6,8GB diska, koliko je u mene trenutno, nego mnogo više. A programeru ja kao krajnji korisnik ionako ne mogu zabraniti da softver zaključa ili ga natjerati da ga otvori svima. Mislim, i sam bih volio vidjeti Foobar2000 na Linuxu (bez Winea), ali kad ga autori ne žele otvoriti, ja se ne mogu buniti na njihovo viđenje stvari. Ima Audacious, dovoljno dobar.

    • Simon napisao:

      Kakvo “daljnje zatvaranje koda”? I odakle to da će Ubuntu zauzimati više mjesta na disku? Ovdje se radi o novim instalacijskim paketima za programe koji će se instalirati primarno na Ubuntu Touch uređaje, odnosno smartphone, tablete i sl.

      • Linoslav napisao:

        Ja neki dan sjeo i poskidao s kompa sve što ima naziv “Kovo”, “Kono” i tako redom poskidao sve što u biti nije pravljeno za GNOME sučelje i zamijenio to odgovarajućom GNOME inačicom (recimo, Ktorrent, Gwenview i sl. zamijenio sličnim programima prilagođenim za GNOME/Unity, npr. qbitorrent i Gthumb). Uštedio sebi mjesta za nekoliko BRRIPova, RAM je lakši za 50-ak MB, a i popis “demona” u “Nadzoru sustava” je znatno kraći. Kad uđe .klik u igru, to će biti nešto kao .exe, svaka igrica, svaki navodno besplatni alat ima tonu svoga smeća koje nikad nećeš pokrenuti i sve to čuči na hardu ili ti eventualno nekad iskoči kakva glupa reklama i glupo pitanje u kutu ekrana. A sve to da bi netko mogao imati GrumpyCatMemeCreator ili neku sličnu glupost. Ja ne vidim da je malo programa u Centru softvera, sve što mi treba u životu Linux već ima, a ovo jedino vidim kao pojednostavljivanje dovođenja velikih naslova igara na Ubuntu. Neka .klika, ali ne vidim da ću imati potrebe za njim.

  8. b4sh napisao:

    ma super su 🙂

    lp b4sh

  9. b4sh napisao:

    ili bolje receno nemam komentara i ne zelim dizati prasinu 🙁

    LP b4sh

  10. jurastublic napisao:

    Ubuntu će i tako na mobilnom tržištu doživjet propast. Badava im sve to, nemaju šanse ni protiv Microsofta a kamoli Apple-a i Androida.

  11. Wardah napisao:

    Ovo bi otprilike bilo ono što je PC-BSD davno napravio s PBI-jem, ako se ne varam?

  12. Yorkin napisao:

    Samo bih se kratko nadovezao na komentiranje Ubuntu-ovih FLOSS korijena. Da, Ubuntu kao takav ima FLOSS korijene, ali mislim da ostaje na tome.

    Nisam upućen do kraja u FLOSS filozofiju, ali dokad se mislite čuditi k’o pura dreku tom udaljavanju Ubuntu-a od iste filozofije?

    Već ne znam koliko puta su Grof i Lutherus već naglasili kroz članke i forume da je Ubuntu otišao Apple-ovim stopama.

    Jesu li vratili išta zajednici? Možda ne direktno, ali kaj ja znam… nije li se iz upravo Ubuntu-a izrodilo mnogo out-of-the-box distri (poput mog voljenog Minta)… Nije da ih branim, ali dajte prestanite se toliko čuditi novom korporacijskom gigantu i… šta ja znam, istražujte nove, male i neznane distre kojima treba barem dati priliku.

    • Zlatko napisao:

      Novim distribucijama niko ne želi da da priliku, jer ni one same ne žele da im se da prilika.
      Svaka čast pojedinim programerima distribucija, sve ostalo … da bi došao do programera koji stoji iza neke male distribucije bogme moraš da se pomučiš a i onda pitanje dal ćeš saznati kako da ga kontaktiraš. Zašto se tolko skrivaju nije mi jasno.
      A što se tiče ove novotarije, pa svi prave novotarije, samo Canonical radi to malo ekstremnije, ali ako me razumeteon i mora tako, jer zapravo to je njemu i najveća reklama.
      Klik paket, pa šta. Postoji mali milion paketa pa još jedan pride, ni tamo ni vamo.
      Eto primera radi (možda neće biti dobar, ali ajde) pokušajte da instalirate neki plasma widget direktno na neki drugi desktop, npr GNOME 🙂 a niko ne vrišti oko toga. Tako je i sa ovim, ali bitno da ima tu par njih koji vriste za Canonicalom i besplatno ih reklamiraju, po sistemu potbunjuju masu, a mi se primamo.
      Usput ako neko ima ideju za naslovnu stranu freeope.net-a (klikni na moj nick) nek se javi ili na forumu ili na freeopen.net-u.

      • Z0K4 napisao:

        Zašto bi kontaktirao glavnog developera neke distribucije!? Misliš da oni imaju vremena odgovarati na sve upite svih korisnika njihove distribucije (ma kako mala i nepoznata ona bila)? Imaš forume i tamo ostavljaš svoje upite, a ako je važno developer će se sam javiti…

        • Zlatko napisao:

          Jer je potpuno neozbiljno, ako ne znaš ko stoji iza određene disribucije i ako ne znaš kako da ih direktno kontaktiraš.

          • lutherus napisao:

            Većina distribucija su community driven projekti pa se uključi na mailing listu ili posjeti službeni IRC

            • Zlatko napisao:

              ali zasto komplikovati stvari?

              • lutherus napisao:

                Ma kakvo kompliciranje? Pa uporno tražiš naćin da ih kontaktiraš. Evo ti ga. Privatne mailove ćeš jako teško naći i na njih ti neće odgovarati osim u slučaju da te osobno ne poznaju. Kontakt način postoji, samo ga treba iskoristiti. Ništa nije servirano na pladnju i podložno pojedincu. Treba i dupetom mrdnuti.

                • Zlatko napisao:

                  Izvini, ali ja želi da znam s kim radim, ko stoji iza nečega. Svaka iole ozbiljna firma, ima o sebi dostupne osnovne podatke, a ovo skrivanje, prijavljivanje na razne liste, zatvaranje u sebe samog … mislim da nije ni malo profesionalno. I nemojmo se onda čuditi da neke distribucije uspevaju. Eto kod Canonicala je sve jasno ko na dlanu, sve karte su ti otvorene, čak može da se nađe i finansijska konstrukcija Canonicala. Ista stvar je i sa opeSuse, takođe i debian … ne radi se tu samo o kontaktiranju njih lično, ali ime i prezime programera koji stoji iza neke distribucije mora da postoji i da postoji mogućnost da ga se direktno kontaktira. Pa ti imas čak i u microsoftu direktne mailove za raznorazne direktore, programere … pa čak je bilo i za čika bilija (nisam bio skoro, pa ne znam dal je još tamo). I sreća naša što postoje distribucije poput debiana, ubuntua, openSuse … inače od onih dopisno-prepisnih distribucija nikad svet ne bi ni cuo za linux.

                • lutherus napisao:

                  To je dostupno za sve distribucije. Nije dostupno jedino za Ubuntu remixeve kad ni nisu distribucije. Inaće to nije nikakvo skrivanje već način komunikacije. Kad se spremaš za rad u jednoj zajednici bilo bi stvarno ok da joj se i prilagodiš i da pokušaš naučiti kako stvari unutar nje funkcioniraju. Nijedna firma pa tako ni zajednica se neće tebi prilagoditi.

  13. Dragi napisao:

    Tako da sam ja na vreme presao na SolydK

  14. Petar Kružić napisao:

    A zašto pričate o Ubuntuu? Blago vama kad imate vremena na bacanje.

    • Z0K4 napisao:

      Zašto ne? Veliki broj čitatelja LZS-a su Ubuntu korisnici. Možda ne ti, ili ja, ali mnogo njih koristi Ubuntu.

      • Zlatko napisao:

        A zašto? Jer je najbolja i najkompletnija linux distribucija.

        • Mislav napisao:

          A po čem je bolja i kompletnija od debiana?

        • lutherus napisao:

          fanboy

          • Zlatko napisao:

            Svakako. Kubuntu je zakon. Bolja distribucija trenutno od njega ne postoji.

            • lutherus napisao:

              Možeš to argumentirati. Kaj Kubuntu ima a da druge distribucije nemaju? Po čemu je napredniji i uglađeniji? Ima neku tehnološku prednost nad ostalima? Koju?

              • Zlatko napisao:

                Savršenu filozofiju uklopljenu u najbolje okruženje, najbolje optimizovan, potpuno funkcionalan od samog starta, za 2 i po godine sem redovnih updateova, nije bilo potrebe ni za kakvom popravkom ili prepravkom, radi iz prve, sve radi na njemu (što je potrebno prosečnom i nadprosečnom korisniku), jednostavan za početnika, ali pruža dovoljno mogućnosti i za napredne korisnike. Ukratko, ima sve najbolje iz Linux sveta što se trenutno može naći. Bukvalno ni sa jednim novijim hardverom (proizvedenim u zadnjih 5-6 godina) nije imao problema ili nesuglasica. Cela instalacija traje oko 45 minuta i nakon toga se dobija funkcionalna i stabilna distribucija.
                Koristim ga na više računara (desktop i laptop) kako kod kuće tako i u firmi.
                A da bih pisao sve prednosti naspram ostalih do detalja, veruj mi trenutno nemam tolko vremena 🙂

                • Cooleech napisao:

                  Gluposti. Kubuntu TEBI dobro radi, ali ne i svima drugima. Na mom laptopu Arch s KDE-om leti, dok je kubuntu kilavio poput krepane mačke. Od programa imam sve što sam ikad pokušao nać, bilo u repoima distre ili s AUR-a. Dakle, NE POSTOJI najbolja distra, to je individualno za svakog pojedinca, odnosno njegovo računalo.
                  Usput rečeno, osim što Arch daleeeeeko brže boota, rolling-release je i izuzetno stabilan. Instalacija (mojom skriptom) traje manje od 30 minuta, a SVE skida s neta. ‘Nuf said.

                • Zlatko napisao:

                  Cooleech ma nije valjda. A kad je to bilo, da nije možda pre nekih 3-4 godine? Kubuntu je jako iznapredovao u zadnjih par izdanja. I ako želiš nekome preporučiti stabilnu, radnu i dugovečnu distribuciju svakako ćeš mu preporučiti Kubuntu 12.04 LTS. Em sam može da je održava, em nema potrebe bukvalno za nikakvim predznanjem.
                  Ja ne sporim da dobro optimizovan Arch ili Gentoo ne rade savršeno, ali opet naspram njih Kubuntu dobija na prednosti na tome što je predviđen i za početnike.
                  Kubuntu je jednostavno kompletna distribucija, od početnika pa sve do naprednih korisnika. Ali mi je drago što još neke distribucije idu tim koracima i što će uskoro stati rame uz rame sa Kubuntuom.

                • Mislav napisao:

                  Ja vrtim Debian sid (unstable) s GNOME u 200 MB RAM-a (idle) na 5 GB hdd prostora. Radi k’o podmazano a za bugove ne znam. Instalirano s netinstom, svi paketi ručno izabrani. Instalirano u sat vremena.

                  Ako sve radi nakon instalacije onda se to ne može nazvati optimiziranom distrom jer zasigurno ima beskorisnih paketa koji su korisni Peri a nisu Đuri; a u pozadini stotine daemona za koje ni ne znaš što rade.

                • lutherus napisao:

                  E upravo to kaj Mislav kaže.

                • Zlatko napisao:

                  Pa šta??? Ako meni taj računar odrađuje posao kvalitetno, zar treba da uzimam neku krš distru gde cu dane provoditi samo na tome da je dovedem u iole radno stanje, koje svakog trenutka može da se raspadne??? Imao sam takve momente u mom životu, i nadođe mi nekad tako i sad, ali onda je instaliram uporedo i sluzi mi samo bas za to, za testiranje, razmatranje, ucenje itd .
                  kad nekome instaliram ili preporučujem distribuciju, neću mu valjda uvaliti nešto za šta će me svakih 5 minuta zvati da mu nameštam ili nešto što će da mu se raspadne za par dana ili nedelja.
                  Eto jedan rođak još dan danas koristi Ubuntu 10.04. I radi mu odlično. Skoro sam mu rekao, daj da ti instaliram nešto novije, ma kakvi. Njemu to na desktopu odlično. I ajde mi reci da to nije garancija kvaliteta jedne distribucije? Mislim 3 i po godine instalirana i još uvek radi perfektno. Kolko od vas ovde ima distribuciju na svom računaru da mu je tolko stara a da taj računar svakodnevno koristi? Relativno malo vas ima i sa distribucijama starijim od 6 meseci, a kamoli sa 3 i po godine. Eto i na mom računaru ovom sad što kuckam Kubuntu ima 2 i po godine, pa radi odlično, lako i poletno.

                • Mislav napisao:

                  @Zlatko
                  Mislim da je došlo do nesporazuma:

                  op·ti·mize
                  tr.v. op·ti·mized, op·ti·miz·ing, op·ti·miz·es
                  1. To make as perfect or effective as possible.
                  2. Computer Science To increase the computing speed and efficiency of (a program), as by rewriting instructions.
                  3. To make the most of.

            • b4sh napisao:

              @Zlatko pricas gluposti

        • Z0K4 napisao:

          Ne želim ulaziti u to… To each his own! Meni su Slackware i Debian Bog i batina. Arch i CentOS nisu daleko iza. Ako je tebi neka distra najnaj, ne mora značiti da je i svima najnaj; a ti, ako imaš barem malo morala, ne bi trebao svoje mišljenje nametati drugima.

          • Zlatko napisao:

            A zašto ne reći ljudima šta valja i oko koje distribucije će imati najmanje problema? Jel to tolko strašno?
            Slackware nikad nisam probao (razlog je što mi se ne dopada njihova filozofija i još neke pojedinosti koje me baš jako odbijaju od njega)
            Debian je odlična distribucija (u radu nema neke razlike između Debiana i Kubuntua), ali na žalost nije baš za početnike i tu Kubuntu dobija na prednosti.
            Arch … svakako nije za početnika. A CentOS neću ni da komentarišem.

            • lutherus napisao:

              To nije odgovor na pitanje.

            • Z0K4 napisao:

              Trebaš imati na umu da nismo svi početnici… Kao što lutherus reče: “To nije odgovor na pitanje.”

            • Milan napisao:

              CentOS moraš da prokomentarišeš, zato što on ima 10+ godina podrške i time Šiša taj Ubuntu uzduž, a boga mi i popreko :).

              Debian je itekako i za početnike, zašto da nije ? Debian je bio dobar i za Shutleworth Marka kada je bio početnik :). I dan danas je dobar za neke druge početnike, itd.

              • lutherus napisao:

                Je, a onda su 2003 Marka izbacili iz paketarskog tima jer se nije držal standarda i bilo je jako puno prigovora ne njegove pakete.

            • b4sh napisao:

              Sta mislis sa ovim Zlatko (u radu nema neke razlike između Debiana i Kubuntua) ? To me interesira ?

              LP b4sh

              • Zlatko napisao:

                Mislim na to da su stabilni oba, rade ko sat, svugde možeš da nađeš programe za njih (što je i jasno jer je Kubuntu takoreći prepakovan Debian) itd. Ali Kubuntu ima prednost samo tu, što ti sve u startu daje na tacni, a sa Debianom ipak moraš malkice i da se pomučiš da bi ga upogonio. Primera radi, hteo sam da pređem na Debian, kad je izašla sedmica, i kad sam ga ispodešavao, shvatio sam da zapravo imam opet Kubuntu 😀

                • b4sh napisao:

                  Zlatko nemoj me krivo razumjeti ali moram reci sta imaju Debian i Kubuntu zajednickog : “” NISTA” ! Jedino sto im je zajdincko je format paketa *. deb. Ubuntu ima vlastite repozitorije (Paketquellen) koji nikakve veze nemaju sa Debianom. Ako te neko bude pito onda mu mozes slobodno reci da Kanotix i Knoppix imaju vise zajednickog sa Debianom nego Ubuntu i Kubuntu. Ubuntu i Kubuntu govorim za sebe, uvjek su mi bili i uvjek ce ostati sedma rupa na fruli.

                  LP b4sh

                • Zlatko napisao:

                  Dobr5o, shvatio sma da jednostavno mrzis bez razloga neke distribucije, tj više si nekako da kažem ozlojeđen, ljubomoran, na kvalitet nekih distribucija. Razumem ja sve to. I to je još jedan dokaz da Ubuntu i njegovi derivati, zaista vrede (nevezano za politiku Canonicala).
                  Znaš kako se kod nas kaže: Za dobrim konjem i prašina se diže.

                • lutherus napisao:

                  Ubuntu, čisti elitizam na dijelu. Trebalo bi sa portala koji se bave slobodnim i otvorenim kodom maknuti ubuntu.

                • b4sh napisao:

                  Zlatko sto se tice konja i kako se prasina dize iza njih meni se jedino tlak dize kad cujem kako neko iskoristava linux zajednicu a nevraca zajednici nista ….ni milimetra nazalost…..

                  …….mislim da se za svakim konjem prašina diže ako je prašnjav put.

                  LP b4sh

                • Zlatko napisao:

                  Bogme iz Ubuntu sveta se vraća i to u enormnim količinama. Na žalost, žao mi je kad vidim da ljudi ne vide te stvari. A najgore što je to samo propaganda pojedinaca koja je zaživela, da iz Ubuntu zajednice ne pristiže ništa. Kolko samo para se slije u pojedine projekte, pa reklama, pa razvoj pojedinih aplikacija … daleko vise doprinose zajednici, nego bilo koja druga distribucija. Sve ostale distribucije gledaju isključivo sebe (ne pričam sad o aplikacijama) dok ubuntu disribucija koristi celokuponom GNU/Linux svetu. Pomiri se s tom činjenicom.

                • b4sh napisao:

                  Reci mi ti ili mi jos bolje pokazi gdje vracaju Linux zajednici ?! Zanima me !

                  ” Sve ostale distribucije gledaju isključivo sebe (ne pričam sad o aplikacijama) dok ubuntu disribucija koristi celokuponom GNU/Linux svetu.”

                  Ovo je vic godine ili sam nesto prespavo ……

                • Zlatko napisao:

                  Greota i trošiti reči. To je već hiljadu puta prepričana priča. Ali džaba. Od igle ne vidiš neboder.

                • Z0K4 napisao:

                  Canonical nikad nije niti će aktivno doprinositi zajednici. Niti sudjeluju u razvoju kernela, niti bilo kojeg drugog upstream projekta. Linux kernel ima veće koristi od Microsofta nego od Canonicala…

                  Sad kad je to rečeno, moram napomenuti da smo opet debelo otšli u offtopic. Ako želite nastaviti diskusiju, možda bi bilo najbolje da to učinite na forumu.

                • Zlatko napisao:

                  GNU/Linux nije samo kernel.
                  A Canonical učestvuje, finansira i podržava mnogo projekata vezanih za GNU/Linux. Ali kao što rekoh, džaba i trošiti reči.
                  I lepše je reći da neku distribuciju ne voliš ili ne želiš koristiti iz nekog ubeđenja, nego pljuvati po distribuciji i celo vreme nabeđivati ljude. Ni ja ne volim Fedoru ili Slackware, pa nikad ih skoro nisam ni spomenuo, niti ću ih nešto previše spominjati. Njihova stvar šta i kako rade, ne volim ih i oni za mene kao i da ne postoje. A ovi Antiubuntovci, više vrište zbog ljubomore, i pričaju celo vreme kako ovo-ono zajednica, a kad pogledate neke njihove distribucije koje koriste, celo vreme pričaju samo o problemima, kako ovo ne radi, kako ono ne radi, ovo se raspalo, menjaju distribucije kao gace.
                  Ako vam ubuntu tolko smeta, pa ćutite, ne spominjite ga, ignorišite … eto … kao ja kad je reč gorespomenutim distribucijama.

                • lutherus napisao:

                  Zapravo canonical ne doprinosi nijednom projektu u zajednici. Doprinosi svojim projektima koji nisu orjentirani na zajednicu.

              • Zlatko napisao:

                A šta ti je to zajednica? Ne vidim nigde GNU/Linux zajednicu, svugde vidim zajednice okupljeni samo oko određenih distribucija, koje redovno pljuju drugu distribuciju, zatvaraju se u sebe i s teškom mukom na srcu prihvataju nove članove, a još teže novije ideje. Tako da ako ćemo otvoreno Ubuntu zajednica, nije ništa drugačija od ostalih, sem što je podložnija novijim idejama (doduše postoji još par distribucija i zajednica okupljenih oko sličnih principa, koje idu istim tim putem).

                • lutherus napisao:

                  Zaboravi. Promašen si slučaj. Uživaj i sretno ti bilo sa vlasničkim zatvorenim softverom i Ubuntom.

                • Z0K4 napisao:

                  http://lwn.net/Articles/507986/
                  12% doprinosa je od zajednice, 10% od Red Hata, 10% od Intela… Kao što vidiš, zajednica ima najviše doprinosa Linuxu. Također možeš vidjeti da tu nigdje nema Canonicala. Canonical ne pomaže Linuxu ni financijski… Veće novčane doprinose Linuxu daje Microsoft!!!

                  Što se tiče pljuvanja po drugim distrama, to nije istina. Nitko nije pljuvao po Kubuntuu. Ali ti si indirektno pljuvao po ostalim distribucijama rekavši kako je Kubuntu najbolji. Ne možeš to reći. Kažeš da Kubuntu ima sve odmah nakon što ga instaliraš. Ja ti kažem da si u krivu! Kad bih htio odmah server s njega pokrenuti morao bih instalirati gomilu alata koje ne moram s Debianom i Slackwareom (jer dolaze s tim alatima). Ergo, Kubuntu je bolji tebi i odlično služi tvojim potrebama. Nemoj govoriti što je najbolje nama, i kakve potrebe mi imamo.

                • b4sh napisao:

                  Ovo se zove pranje mozga …….

      • Petar Kružić napisao:

        Žao mi je…

    • Milan napisao:

      Ma pravo kažeš, baš me zanima koliko će ljudi da plaču bez Canonicalovog marketoida Ubuntua :).

  15. Dario napisao:

    Sve više i više volim kad se objavi kakav članak ili vijest vezana uz Canonical ili Ubuntu.. komentara nikad ne manjka 🙂

Ostavi komentar

© 2017 Linux Za Sve. | Impressum | Sadržaj je licenciran pod CC-SA-3.0 ako nije drugačije naznačeno.
Proudly designed by Theme Junkie.